Moj bivši kolega ih uzgaja.
Prirodno stanište Baraband papagaja: Unutrašnjost Novog i Južnog Velsa i severne Viktorije.
Žive u šumama duž vodotokova, na eukaliptusovom drveću, i drveću u savanama u blizini vode.
Dosta rasprostranjena vrsta i ne smatra se ugroženom vrstom.
Barabandi žive pojedinačno, vrlo retko u parovima, u većim grupama samo van sezone parenja.
Grupe od dva do tri para se formiraju u sezoni parenja početkom septembra.
Veoma su tihi kada se hrane. Baraband većinu vremena provodi u krošnjma drveća koje napuštaju samo kad su u potrazi za hranom.
Hrane se semenjem trave, raznih biljaka, voćem, orasima, bobicama, cvećem i nektarom povremeno se hrane na žitnim poljima u blizini ljudskih naselja.
Barabandi s padaju u prilično mirne papagaje, koji obično brzo prihvataju uzgajivače. Kavez za njih mora biti prostran. Kada se jednom aklimatizuju veoma su izdržljiv i čvrsti. Ako je moguće držati nekoliko parova zajedno. Ova vrsta je podložna infekcijama oka i noge a kao uzrok infekcije može biti i preteran strah. Radi sprečavanja infekcije preporučuje se redovna ishrana crvima.
Hraniti ih mešavinama raznog semenja, suncokreta, pšenice, ovasa, hranom za kanarince, raznim voćem i povrćem, posebno šargarepom i jabukama i insektima i crvima.
Period parenja Barabanda počinje u martu, nose od 4 do 6 jaja, inkubacija traje 20 dana a period do potpunog operjavanja od 35 dana, mladi su nezavisni od roditelja sa 50 dana. Dešava se da se pare i dva puta godišnje.
Ženke postaju polno zrele sa godinu dana a mužijaci sa dve godine.
Portal 
