Somborska kaporka je rasa kokoške stvorena početkom 20. veka u Vojvodini ukrštanjem domaće kokoši, francuskog hudana i kokoške "Sulmtaler". Posle Prvog svetskog rata usaglašen je standard ove rase, ali je celokupna dokumentacija izgubljena tokom Drugog svetskog rata. Šezdesetih godina prošlog veka grupa entuzijasta je ovu rasu ponovo uzdigla do neslućenih visina i svoje stvaraoce i ime Sombora proslavila nadaleko. Zasluge za taj poduhvat pripadaju Rudolfu Cirkliju i Veri Petkov.
Somborska kaporka je ćubasta kokoš, veoma skladne forme tela, vrlo živahna i temperamentna. Kao srednje teška rasa ističe se dobrom nosivošću, lako se raskvocava i izvodi piliće. Pilići već prvog dana po izleganju imaju malu ćubu na glavi. Po toj rasnoj odlici Somborska kaporka je dobila ime.
Somborska kaporka snese godišnje 200 do 220 jaja, a bolje koke snesu i do 260 jaja. Kokoške sa 6 meseci uzrasta dostižu telesnu masu od 2,5 do 3 kilograma, a petlovi 3,5 do 4 kilograma.
Somborska kaporka je ukrštanjem pokupila sve najbolje osobine rasa od kojih je stvorena. Ona voli prostor, nije probirač u hrani, otporna je na bolesti i promenu klime.
Poznato je više varijeteta Somborske kaporke; bela, žuta, graorasta, plava. Bez obzira na boju, osnovna boja mora da bude ujednačena po intenzitetu, bez paleža neke druge boje.
Broj prstena za petla je II (22), a za koku III (20).
Portal 
